Gibonni: Hodaj ...

Naučila si živit, tico lijepa
od svakoga ne primit ruku pomirenja
i počinjes razumit' prvi puta
da jedno smo na vani, a drugo smo iznutra.

Hodaj! Nebo strpljive voli.
Hodaj! Možda se ipak sve u dobro pretvori.
I tko će to izvagat svaki puta,
koje rići vratit', a koje ćes progucat.

I straj te izgovorit nakon svega
da godinama živis s nekim koga ne znaš.
Hodaj! Nebo strpljive voli.
Hodaj! Možda se ipak sve u dobro pretvori.

Zašto nosiš oblak iza lipog lica
viruj, bit će sve u redu, i za svako slovo
ti ne traži krivca
u sebi il' u meni
u svemu
jer slomit' će nas to.

Hodaj! Nebo strpljive voli.
Hodaj! Možda se ipak sve u dobro pretvori.